ISCELJIVANJE UNUTRAŠNJEG DETETA

Ono što doživimo i naučimo dok smo još deca, to nas oblikuje i našu ličnost i naše odnose. Kao jako mali, mi nemamo razvijenu mentalnu inteligenciju da razaznamo koje stresne situacije su po nas zaista ugrožavajuće, a koje su zaista realne. I često donosimo pogrešne zaključke, koje usvajamo kao istinu o situacijama kroz koje prolazimo. Pa koliko god da imamo divne roditelje, i dalje smo kao odrasla osoba skloni da imamo neke “traume” i nekorisna usvojena uverenja nastala iz tih trauma, koja oblikuju naše ponašanje i naše odnose, naš život.

Ovo je još više izraženo ako nismo imali baš tako podržavajuće detinjstvo i roditelje, koji su znali da na adekvatan način se pobrinu za naše ne samo fizičke već i mentalne i emocionalne potrebe. Ili ako smo imali roditelje koji nisu bili fizički prisutni u našem životu, ili nisu bili dovoljno umešani u proces roditeljstva. 

To zaista može da napravi emocionalne rane koje mi kao odrasli ljudi pokušavamo da ispunimo kroz svoje najintimnije odnose. Ali često je to nemoguće, jer naše rane umeju da budu kao rupa bez dna koju niko ne može da zadovolji koliko god je spreman da nam da toga čega smo ostali uskraćeni bilo to pažnja, prisustvo, nežnost, podrška, zaštita, razumevanje, pohvala, vođstvo… 

I ono što se često dešava jeste da mi upravo privlačimo veze i osobe koje će nam upravo pokazivati kao ogledalo naše emocionalne rane, jer to je vibracija kojom mi vibriramo. Tako da možemo u svom iskustvu iznova i izvnova proživljavati osećaj odbačenosti, neadekvatnosti, poniženosti, nevidljivosti… kroz različite odnose i osobe. 

Do onog momenta kada osvestimo šta je to što nosimo u sebi, koje emocionalne rane, koja nekorisna uverenja kreiraju naš život. Najčešće su to uverenja koja su duboka i nisu baš u potpunosti prisutna u našem svesnom delu poput: “Ja ne vredim dovoljno. Ja ne zaslužujem ljubav…”

Kada osvestimo šta je to što zaista nosimo u svom biću, e tada počinje naš rast i dolazi do naše transformacije u autentičniju verziju sebe. Ta naša autentična verzija je ona verzija nas koja bi smo danas bili da se naše traume nikada nisu desile. To smo oni pravi mi. Ne ono što nam naši strahovi, rane i traume govore da trebamo biti. 

Zar to nije super? Da sada kao odrasli ljudi možemo ponovo izgraditi sebe u onom delu gde osećamo da nismo dovoljno sigurni, voljeni, podržani, viđeni, osnaženi. To nas dovodi do poboljšanja kvaliteta našeg života, do manfestiranja onoga što želimo i što duboko u sebi znamo da zaslužujemo kao ljudsko biće. Mi smo te nove generacije koje sopstvenom transformacijom stvaraju bolji svet i koji smo promena koju čekamo u svetu da se desi. 

Tu sam da te podržim na tom putu, ako prepoznaješ da je to tvoj put. 

Tu sam da ti držim siguran prostor za tvoju transformaciju i osnaživanje.